STO LABUDA, STOTKA MRDUJE, STOTINU HAJDUKA, STOTINU ODANOSTI SVIMA NAMA

Zar to nije sazrijevanje zajednice, cijele sredine i ljubavi

Svi ti spektakli i svečanosti u čast sto godina ovoga i onoga, sve su to slavljenja i potvrđivanja postojanja fenomena pod jednim imenom: TORCIDA JE NAŠA SAVJEST.

Nemam pravo šutjeti kao novinar koji je pisao o Torcidi i u doba 1980. godine kad se sastajala, takoreći tajno, u prostorijama iznad Pauline s najboljim ćevapima, a ne znam niti jednog od kolega novinara koji se tada usuđivao pisati o Torcidi i čak bi se moglo reći da mu je bilo ispod časti intervjuirati te „huligane“, a igrali su sve sami zvjezdani igrači tipa Messi u Hajduka: Jerković, Šurjak, Žungul, Buljan, Džoni, Peruzović, Rožić, Mužinić, Jovanić, Oblak, Katalinić... Svaki od njih danas bi uživao status Luke Modrića u Europi.

A Torcida je mogla ispast i šljam ako se ne bi zabilo gol. GLASOVI IZ NARODA BEZ ODJEKA, naslov jednog mog članka iz tog doba, još odjeka nemaju. Torcida je bila politički disident, a ne huligan. A danas? Danas je još više politički disident. Ali je šteta što se ispod tog „kišobrana“ političkog disidenta skriva i golema masa konstruktivnih, razvikanih i destruktivno artikuliranih, ili ne baš, buntovnika koji se mladenački rasiplju bez veze pa ih se ne može i ne smije okriviti da oni šire i zlo. S nekontroliranim spektaklom u čast rođendana Torcide.

PEHAR RADOSTI

Pa na kraju i pehar svih naših radosti

Jer i oni su u zanosu kao i članovi svake svadbe, sveca, krštenja, fešte, okupljanja. Mogu se okriviti kao mala draga zajednica. I to bez ikakvih preispitivanja je li kriva ili nije. Dovoljno je samo citirati taj nesuvisli odgovor da je skup i okupljanje Torcide dopušten zato što ga se i nije moglo zabraniti budući da nije bio ni prijavljen jer to i nije mogao ni bit! Bez papirologije.

Znači, ironično bi moglo doći i do Trećeg svjetskog rata a da kod nas nitko ne bi reagirao jer ga nitko službeno nije prijavio, fali papirologija, hahaha. I sad, što se očekuje od naroda kojemu se stalno dijele lekcije da nije poslušan?

Zbog ovoga možda bi se moglo objaviti još nekoliko tekstova s tim fenomenom zagrljene odanosti, Torcidom, jer Torcida je moja generacija, 1950. i u knjigama o Hajduku tako sam je i opisao, Torcido, generacijo! Torcida je navijačka skupina, a ne sabor ili parlament.

Zato sam je tada 1981. i nazvao tako: Parlament baluna!

Kako isključivo Torcida može bit jedina kriva zbog ubačenih smetanja sportu.

Klasični društveni bumerang. Torcida je naša savjest.

                                                                                                                                                                                                 Mario Garber